Kada bih poputi Ivana imao sekciju People I respect nesumnjivo je da bi Kevin Spejsi bio među prvima tu. Ako ste imali priliku da posetite neki od mojih mnogobrojnih profila, teško da nećete naći u sekciji film makar jedan film Kevina Spejsija. Dežurni krivci, K-Pax, Poverljivo iz LA, Američka lepota (po kojoj ga dosta ljudi pamti), fenomenalni Život Dejvida Gejla predstavljaju a-must-see za svakog filmofila.

No, Kevin izgleda više neće biti deo priče zvane Holivud, jer kako pišu, od kako je postao umetnički direktor pozorišta “Old Week” u Londonu, potpuno se povukao i jedino ga je moguće videti na po nekoj predstavi u istom. Tom prilikom je rekao:

“Više me ne interesuje glumačka karijera. Sam sebe sam hiljadu puta zapitao jesam li dobar ili ne, odgovara mi li ovaj ili onaj film? A onda sam shvatio da me to uopšte ne interesuje”

Šteta, jer Kevin je bio sinonim za super film, pa makar se on i zvao Supermen. I bio je jedan od onih kojima pare nisu bile sve u životu, i koji je često znao igrati za mnogo manji novac nego što je realno mogao da dobije. Otuda, možda i ovo povlačenje, kao svojevrstan bunt kapitalzmu ispred umetnosti, i promašenim vrednostima koje se u poslednje vreme sve više serviraju u Holivudu. Žal ostaje, ali opet ostavio je Kevin dosta toga iza sebe, i hvala mu za to.

Update 2020: Ovaj tekst nije baš dobro ostario.